Brutalnost je bitan faktor u podzemlju. Sa dovoljnom količinom iste, uspinjanje na hijerarhijskoj lestvici definitivno je lakše. To je uvideo i Albert Anastazia (Anastazija, Anastasija), koji je 30-ih godina izazivao toliki strah da su ga se plašili i najbliži saradnici. Takva reputacija, praćena nadimcima kao što su Zemljotres i Ludi šeširdžija, dovela ga je na čelnu poziciju mafijaške ubilačke jedinice “Murder Inc.”. Moć koju je prigrabio kontrolišući inkorporaciju “Ubistvo” bila je dovoljna da vremenom preuzme i porodicu Mangano i postane njen šef. Ali, preokupiran ubijanjem, nikada nije uspeo da ostane upamćen kao jedan od sposobnijih šefova.
MLADOST
Umberto Albert Anastazio je rođen 26. septembra 1902. godine u Kalabriji, brdovitom delu Italije poznatom po Ndrangeti, tajnom društvu ništa manje opasnom od sicilijanske Koza Nostre. Albertov otac Bartolomeo je nastradao tokom Prvog svetskog rata i za sobom ostavio devetoro dece – osam sinova i ćerku. Četvorica od njih, uključujući i Alberta, uputiće se ka obećanoj zemlji negde u periodu između 1917. i 1920.
Braća Anastazio su prve poslove pronašli na dokovima Bruklina, radeći kao lučki radnici i pripadnici brodarskog sindikata. Na tim dokovima, Albert je prvi put pokazao svoj manjak tolerancije i strpljenja, ali i spremnost da drugome naudi. Manja prepirka rezultirana oduzimanjem života, odvela ga je pravo u Sing Sing, gde je proveo 18 meseci čekajući smrtnu kaznu. Postoji legenda da je Lučano, savetovan od starijih kriminalaca koji su boravili u ovom ozloglašenom zatvoru, pomogao Anastaziji u odbacivanju presude jer će mu “čovek sa Albertovim sklonostima definitivno trebati u budućnosti”. Na ponovljenom suđenju, zahvaljujući manjku svedoka, Albert je oslobođen svih optužbi.
Po izlasku iz zatvora, iz nepoznatih razloga, menja prezime u Anastazija. Osim novog prezimena, ubrzo će biti prepoznatljiv i po nekoliko šarenolikih nadimaka, uglavnom povezanih sa njegovom agresijom i naklonošću ka ubijanju – “Zemljotres” i “Ludi šeširdžija”. Do kraja 20-ih godina, postaje vodeći čovek u Međunarodnom udruženju lučkih radnika, kontrolišući šest sindikalnih lokala u Bruklinu. Paralelno sa lučkim poslovima, sve češće prelazi granicu zakona i upoznaje buduće nade podzemlja poput Lakija Lučana, Frenka Kostela i Vita Đenovezea.
Brutalnost je bitan faktor u podzemlju. Sa dovoljnom količinom iste, uspinjanje na hijerarhijskoj lestvici definitivno je lakše. To je uvideo i Albert Anastazia (Anastazija, Anastasija), koji je 30-ih godina izazivao toliki strah da su ga se plašili i najbliži saradnici. Takva reputacija, praćena nadimcima kao što su Zemljotres i Ludi šeširdžija, dovela ga je na čelnu poziciju mafijaške ubilačke jedinice “Murder Inc.”. Moć koju je prigrabio kontrolišući inkorporaciju “Ubistvo” bila je dovoljna da vremenom preuzme i porodicu Mangano i postane njen šef. Ali, preokupiran ubijanjem, nikada nije uspeo da ostane upamćen kao jedan od sposobnijih šefova.
MLADOST
Umberto Albert Anastazio je rođen 26. septembra 1902. godine u Kalabriji, brdovitom delu Italije poznatom po Ndrangeti, tajnom društvu ništa manje opasnom od sicilijanske Koza Nostre. Albertov otac Bartolomeo je nastradao tokom Prvog svetskog rata i za sobom ostavio devetoro dece – osam sinova i ćerku. Četvorica od njih, uključujući i Alberta, uputiće se ka obećanoj zemlji negde u periodu između 1917. i 1920.
Braća Anastazio su prve poslove pronašli na dokovima Bruklina, radeći kao lučki radnici i pripadnici brodarskog sindikata. Na tim dokovima, Albert je prvi put pokazao svoj manjak tolerancije i strpljenja, ali i spremnost da drugome naudi. Manja prepirka rezultirana oduzimanjem života, odvela ga je pravo u Sing Sing, gde je proveo 18 meseci čekajući smrtnu kaznu. Postoji legenda da je Lučano, savetovan od starijih kriminalaca koji su boravili u ovom ozloglašenom zatvoru, pomogao Anastaziji u odbacivanju presude jer će mu “čovek sa Albertovim sklonostima definitivno trebati u budućnosti”. Na ponovljenom suđenju, zahvaljujući manjku svedoka, Albert je oslobođen svih optužbi.
Po izlasku iz zatvora, iz nepoznatih razloga, menja prezime u Anastazija. Osim novog prezimena, ubrzo će biti prepoznatljiv i po nekoliko šarenolikih nadimaka, uglavnom povezanih sa njegovom agresijom i naklonošću ka ubijanju – “Zemljotres” i “Ludi šeširdžija”. Do kraja 20-ih godina, postaje vodeći čovek u Međunarodnom udruženju lučkih radnika, kontrolišući šest sindikalnih lokala u Bruklinu. Paralelno sa lučkim poslovima, sve češće prelazi granicu zakona i upoznaje buduće nade podzemlja poput Lakija Lučana, Frenka Kostela i Vita Đenovezea.
USPON LUDOG ŠEŠIRDŽIJE
Značajan deo biografije svakog kriminalca iz ovog perioda 20. veka je svakako Kastelamareški rat. Anastazija će zasijati punim sjajem tek kada Lučano odlučuje da okonča besmisleni sukob Džoa Maserije i Salvatorea Marancana posle skoro dve godine krvoprolića. Svoj plan o dogovoru sa Marancanom i ubistvu Maserije, Lučano je preneo Anastaziji koji je, bez preterivanja, bio oduševljen. Ipak je Albert samo Lučanu polagao istinsku vernost: Poljubivši ga u oba obraza, obratio mu se rečima:
„Čekao sam ovaj dan najmanje osam godina. Bićeš na vrhu makar morao sve da ih ubijem. Samo tako možemo imati malo mira i zaraditi pravi novac.”
Lučano je svoj plan sproveo u delo u aprilu 1931. godine, kada se sastao sa Džoom Maserijom u jednom restorančiću na Koni Ajlendu. Tokom partije karata, Lučano je, uz izvinjenje, ustao od stola i otišao do toaleta da bi odmah potom u lokal uletela četvorica napadača i presudila Maseriji. Jedan od napadača bio je Albert Anastazija. Nekoliko meseci kasnije, tačnije u septembru, podmladak italijanskih gangstera rešio se i Marancana. Sa Lučanom na čelu, Marancanova vizija organizovanog kriminala je donekle izmenjenja – ukinuta je titula šefa svih šefova i uvedeno je parlamentarno telo po imenu Komisija.
Kao i posle svakog rata, na red je stigla i podela plena – za svoje ratne zasluge Anastazija je nagrađen najvišom pozicijom u ubliačkoj frakciji mafije, ozloglašenom “Murder Inc”. Uzimajući u obzir Albertovu životnu posvećenost ubistvima kao rešenju bilo kog problema, Lučano nije imao nedoumica ko je, uz Lepka Bukaltera, pravi čovek za taj posao.
INKORPORACIJA “UBISTVO”
Izvršno telo američke Koza Nostre, predvođeno Anastazijom i Lepkeom Bukalterom, smatra se odgovornim za stotine (uglavnom nerešenih) ubistava. Tokom decenije svog postojanja, jedini zadatak “Murder Inc.-a” bio je da se rešavaju onih koji svojim postojanjem na bilo koji način koče rast i razvoj “Naše stvari” u Americi. Sedište ekipe mafijaških ubica bilo je u Braunsvilu u Bruklinu, zbog čega su ih zvali i “momci iz Braunsvila”. Na jednom od uglova, nalazila se naizgled sasvim neupadljiva prodavnica sa slatkišima (kakav paravan, a?) u kojoj su ubice čekale svoje zadatke i u koju su se vraćale nakon njihovog obavljanja. Kao što sam već napisao, njihov jedini zadatak bio je upravo taj, da ubijaju kada im glavešine mafije to narede – i za to su dobijali nedeljnu platu od 200 $ sa nadoknadom za svako ubistvo.
Izvršno telo američke Koza Nostre, predvođeno Anastazijom i Lepkeom Bukalterom, smatra se odgovornim za stotine (uglavnom nerešenih) ubistava. Tokom decenije svog postojanja, jedini zadatak “Murder Inc.-a” bio je da se rešavaju onih koji svojim postojanjem na bilo koji način koče rast i razvoj “Naše stvari” u Americi. Sedište ekipe mafijaških ubica bilo je u Braunsvilu u Bruklinu, zbog čega su ih zvali i “momci iz Braunsvila”. Na jednom od uglova, nalazila se naizgled sasvim neupadljiva prodavnica sa slatkišima (kakav paravan, a?) u kojoj su ubice čekale svoje zadatke i u koju su se vraćale nakon njihovog obavljanja. Kao što sam već napisao, njihov jedini zadatak bio je upravo taj, da ubijaju kada im glavešine mafije to narede – i za to su dobijali nedeljnu platu od 200 $ sa nadoknadom za svako ubistvo.
Sve ove detalje otkrio je Ejb Relis kada je, suočen sa električnom stolicom, 1941. godine odlučio da se nagodi sa državom. Svedočenje jednog od najistaknutijih članova “Inkorporacije Ubistvo” dovelo je do desetina presuda koje su, uglavnom, kao epilog imale smrtnu kaznu. Najistaknutija „žrtva” Relisovih svedočenja bio je Lepke Bukalter koji je završio na električnoj stolici a ista sudbina smešila se i Anastaziji, sada poznatom i kao “Lord vrhovni dželat”. Država je strpljivo gradila slučaj, nadajući se da će Albertu konačno stati na rep. Suđenje je bilo zakazano za 12. novembar 1941. godine gde je Relis trebao da iznese svoja saznanja o Albertovoj umešanosti u razna zlodela.
Tog 12. novembra, policija je saznala samo za Relisovu smrt. Njegovo beživotno telo na pločniku ispred hotela u kojem je boravio zaprepastilo je i javnost i tužilaštvo. Zvanično, njegova smrt se vodi kao nesrećan slučaj, obrazložen slučajnim padom kroz prozor.
“Kanarinac” kako su ga zvali u medijima, je navodno pokušao da se spusti sa petog sprata uz pomoć posteljine vezane za radijator (?) ali je ona, u međuvremenu, popustila. Naravno da niko nije poverovao u ovaj ishod događaja. Veruje se da je Frenk Kostelo, šef porodice Lučano, pomogao svom starom prijatelju i savezniku tako što je u njegovo ime potplatio državnike i policiju kako bi se domogao Relisa. Ključni svedok protiv Anastazije je bačen kroz prozor (na šta ukazuje i ugao pod kojim je pao) a posteljina je zavezana za radijator kako bi, maker prividno, skrenula istragu sa ubistva na nesrećan slučaj. Policajci koji su ga čuvali su smenjeni istog dana a Anastazija je mogao da odahne.
DRUGI SVETSKI RAT I “OPERACIJA PODZEMLJE”
Bez obzira što nije bio član njegove porodice, Anastazijina odanost Lučanu nije imala granice. Vinsentu Manganu,pod čijim je krilom ustvario bio, smetala je Albertova bliskost sa Lakijem i Frenkom Kostelom. Pogotovo jer je Anastazija bio njegov zamenik, tj. drugi po komandi. O tome ćemo nešto kasnije.
Prošlo je šest godina od kako je Lučano uhapšen i osuđen, Drugi svetski rat je uveliko trajao a Amerika je postala novi igrač na bojnom polju. Potapanje prekookeanskog vojnog broda “SS Normandija” dok je bio usidren u njujorškoj luci, primorala je vojsku da pronađe jakog saveznika na dokovima. Nisu smeli da rizikuju gubitak preko potrebnih plovila i gerilske akcije nacističkih agenata.
Priča oko “Operacije podzemlje” – neuobičajene saradnje Američke mafije i mornarice Sjedinjenih Država je i danas predmet spekulacija. Još uvek se nagađa da li su zaista Nemci bili odgovorni za potapanje “Normandije” ili je to sve bila farsa. Ako se zadržimo na drugoj opciji i uzmemo u obzir ko je kontrolisao teritoriju gde se napad desio (dokovi) i njegovo prijateljstvo sa Lučanom, lako možemo okriviti Alberta Anastaziju za potapanje tog broda. Dokovi su bili teritorija porodice Mangano a jedini uslov za saradnju bio je da se Laki oslobodi na kraju rata. Ono što se vodi kao zvanična verzija događaja jeste da je mornarica Sjedinjenih Država stupila u pakt sa đavolom (ili bolje rečeno đavolima) jer je čvrsto verovala da su nacistički agenti odgovorni za potapanje broda i da jedino mafija može u potpunosti da kontroliše dokove i nepoverljive lučke radnike. Do kraja rata nijedan brod nije nastradao i država je ispoštovala svoj dogovor – Lučano je pušten i proteran u Italiju.
I sam Anastazija se priključio armiji, najverovatnije kako bi se odaljio od vrućine koja je nastala nakon smrti Ejba Relisa i istrage protiv njegovog čeda, „Inkorporacije Ubistvo“. Dogurao je do čina tehničkog narednika i glavni zadatak mu je bio, naravno, obuka mladih vojnika za lučke poslove. Posle dve godine službe (1944), časno je otupšten iz vojske i kao nagradu za svoj doprinos dobio je državljanstvo Sjedinjenih Američkih Država.
NEBO JE GRANICA
Kada je Drugi svetski rat završen, Albert se osećao nezaustavljivo. Sa rođenim bratom Tonijem uspeo je da namami vojsku u oslobađanje Lučana, da izbegne električnu stolicu u istrazi “Murder Inc-a” i pritom dobije državljanstvo građanina Amerike. Na ulicama Bruklina, prezime Anastazija se izgovaralo sa strahopoštovanjem. Albert je postao najopasnija pojava u gradu.
Međutim, bez obzira na renome, Anastazija je iznad sebe još uvek imao imao braću Mangnano, Vinsenta i Filipa. Vinsent je bio šef porodice i svakim danom njihov odnos je postajao sve hladniji. Njujork je dobro znao kako stvari funkcionišu među Manganovima – Džo Adonis, Karlo Gambino i Anastazija su bili pokretači svega i najveći donatori porodičnoj kasi. Vinsent i Filip su bili tu samo da pokupe svoj deo. Netolerancija šefa porodice prema Albertu išla je čak i do fizičkih obračuna, gde se mlađi i spretniji Anastazija bolje snalazio. Bilo je apsolutno neprihvatljivo da jedan zamenik tuče šefa porodice ali Mangano je sam sebi navukao tu bedu na vrat. Plus, Anastazijin uticaj u gradu je u ovom momentu počeo da prestiže uticaj Vinsenta Mangana. Situacija unutar familije se pogoršavala iz dana u dan, sve dok se nije desilo nešto što je uticalo na celokupnu atmosferu unutar mafije – Vito Đenoveze se vratio u Ameriku.
Anastazija i Frenk Kostelo su činili odlično savezništvo. Frenk se već ustoličio kao predstavnik Koza Nostre u višim nivoima društva i tako zaradio nadimak „Premijer podzemlja“, dok je Albertova reputacija nemilosrdnog ubice oterala svakog ko bi pomislio da krene na njegove prijatelje. Povratak Đenovezea iz Italije i njegovo insistiranje da preuzme porodicu Lučano od Kostela, dodatno je pojačala Frenkovu potrebu za jakim saveznikom. Bio je idealan trenutak da Frenk preduzme nešto povodom pozicije svog prijatelja u porodici Mangano.
Sa druge strane, Vinsent Mangano se nije zaustavljao. Pljuvao je Alberta kad god je imao priliku i ubrzo je krenula priča o tome kako planira njegovo ubistvo. Frenk Kostelo ovo nije smeo da dozvoli – ukoliko želi da se odupre Đenovezeu, trebao mu je Albert i svaki čovek koji stoji iza njega. Dešavanja koja su usledila u Njujorku, ni danas nisu razjašnjena ali se sa sigurnošću može reći ko je bio odgovoran.
Tog 19. aprila 1951. godine, u močvarama Šipshed zaliva u Bruklinu, pronađeno je telo Fila Mangana. Bio je upucan tri puta u leđa i u svaki obraz. Policija je po službenoj dužnosti morala da obavesti Vinsenta o nesreći ali nisu uspeli da ga pronađu. Niko iz šefovog okruženja nije znao gde je on. Tri dana kasnije nije se pojavio ni na Filovoj sahrani. Prolazili su dani, nedelje pa meseci a od Vinsenta, šefa porodice Mangano, nije bilo ni traga ni glasa.
Konačno pomireni sa činjenicom da se Vinsent neće pojaviti, ostali šefovi su sazvali sastanak na Menhetnu kako bi saslušali šta Anastazija ima da kaže. On se čvrsto držao priče kako je Mangano pravio zaveru za njegovo ubistvo ali nije priznao da ima ikakve veze sa njegovim nestankom, odnosno Filovim ubistvom. Kostelo ga je podržao pa su ostali šefovi, suočeni sa svršenim činom, mogli samo da se pomire sa Anastazijinim uzdizanjem.
Po povratku u Bruklin, novi don je za svoje najbliže saradnike, sa malo nejasnom podelom titula, imenovao Frenka Skalizija i Karla Gambina. Sa bratom Tonijem koji kontroliše dokove, bliskim saveznikom u vidu Frenka Kostela i dobrim kontaktima sa ubicama rasformiranog „Murder Inc.-a“, Albert Anastazija je pretendovao na poziciju najmoćnije figure u Američkoj mafiji.
MRTVA USTA NE GOVORE
Nažalost, Anastazija je kao vrhovni komandant porodice Mangano postao zaluđeniji ubijanjem više nego ikad. Nedugo nakon preuizmanja trona, prekršio je kardinalno pravilo sindikata kriminala. Nakon što je na televiziji video mladog bruklinskog prodavca i amaterskog detektiva, Arnolda Šustera, kako se hvali svojim doprinosom u hvatanju Vilija Satona, odbeglog pljačkaša, ozloglašeni gangster nije mogao da se suzdrži. „Mrzim cinkaroše!“, vikao je Albert, „Rešite se tog klošara.“
Bagzijeva stara izjava – „Ubijamo se isključivo međusobno“, pala je u vodu sa Šusterovim ubistvom. Pripadnici šire javnosti našli bi se na meti sindikata isključivo ako je ugrožen sam život organizacije ili nekog od njenih najviših lidera. To svakako nije bio slučaj sa Arnoldom Šusterom, čovekom čije je ubistvo dovelo do nemira unutar Koza Nostre. Kao i drugi članovi, čak su i Lučano u Italiji i Kostelo bili razoračarani u svog starog prijatelja. Ipak, nisu mogli da ga se odreknu jer im je bio potreban u odupiranju Vitu Đenovezeu.
Sa druge strane, ni država nije zaboravila na Anastaziju. Sredinom 50-ih, optužen je za izbegavanje poreza. Prvo suđenje je zavrženo neodlučnošću porote. Na drugom se očekivalo da će Čarls Feri, vodoinstalater koji je zaradio silne pare za rad u Anastazijinoj kući, biti ključni svedok. Kao i uvek do sad, manjak svedoka je prekrio sve tragove do Anastazije. Feri i njegova supruga su nestali mesec dana pre suđenja. Nešto ranije, ubijeni su Benedikto i Vinsent Makri, Anastazijini saradnici i potencijalni svedoci protiv njega. Anastazijina legija nestalih svedoka rasla je sa svakim novim pokušajem države da ga zaustavi.
Istovremeno, neumoljivi Vito Đenoveze je tražio načine kako da ukloni najveću prepreku (Anastaziju, naravno) na putu ka preuzimanju porodice Lučano. Situaciju sa Šusterom je mudro koristio, ubeđujući ostale mafijaše da je Albert van kontrole. Kao dar sa neba, Vito će ubrzo dobiti nove informacije koje će ozbiljno poljuljati moć i uticaj Alberta Anastazije.
SUNOVRAT VRHOVNOG DŽELATA
Stari mafijaši su još jednom bili zatečeni Anastazijinim ponašanjem. Koza Nostra je prvi put nakon 1931. “otvorila knjige” (dozvolila primanje novih članova) i Albert je to pokušao da unovči tako što je sa Frenkom Skalizijem prodao nekoliko stotina članstava po ceni od 50.000$, inkasirajući više od 5 miliona dolara. Takve stvari su bile isključivo zabranjene i Komisija je imala sve manje razumevanja za Albertovo ponašanje. Vito Đenoveze je, naravno, bio tu da raširi priče o Albertovoj prodaji “ulaznica”, čisto da neki uticajni mafijaš ne bi ostao neinformisan.
Događaji koji su usledili 1956. godine bili su presudni za Anastazijinu karijeru. Deportacija Džoa Adonisa u Italiju je dosta oslabila strukturu Albertovih najbližih saradnika. Zatim je u maju pokušan atentat na Frenka Kostela koji se konačno pomirio sa sudbinom i prepustio porodicu Vitu Đenovezeu. Kao jedini čovek koji je uspeo da uplaši Alberta Anastaziju, krenuo je u napad i nije planirao da se zaustavi.
Klupko je nastavilo sa odmotavanjem. Titula šefa Đenovezeu nije bila dovoljna – on je želeo da postane šef svih šefova u Americi. Zato je nastavio sa zaverama i 1957. koristi svoj uticaj da konačno krene i na Alberta. Prvi na meti se našao Frenk Skalizi, kojeg je Komisija pod silnim Vitovim uticajem osudila na smrt zbog prodaje ulaznica u mafiju. Od silne legije koju je Anastazija imao ispod sebe u porodici Mangano ostali su samo Karlo Gambino i Anielo Delakroče.
Šokiran situacijom u kojoj se našao, Anastazija odlučuje da svoje pojavljivanje u javnosti svede na minimum. Svoje malo utvrđenje u Fort Liju je koristio za vođenje poslova i skoro nikad ga nije napuštao. Visoke zidine, telohranitelji i besni dobermani su ga činili sigurnim. Nije bilo potrebe da se eksponira.
Skalizijeva smrt je izazvala negodovanje unutar porodice Mangano. Vojnici su smatrali da ga se Albert olako odrekao pred Komisijom s obzirom da je i on sam unovčavao prijem u porodicu. Njihov gnev je dodatno rasplamsan kada je Albert ubio Skalizijevog brata kojem je obećao sigurnost i zaštitu. Njegova paranoja i odstustvo sa ulica je Đenovezeu išlo na ruku.
Upoznat sa sve većim nepoverenjem i ostalim dešavanjima unutar porodice Mangano, Vito odlučuje da se približi ambicioznom Karlu Gambinu i bez puno muke ga priključuje svom taboru. Obećavši mu tron porodice, Đenoveze je od Gambina stvorio jakog saveznika koji je sa sobom vodio i Džoa Profačija, šefa istoimene porodice. Sa druge strane, Albert je sebi ponovo “pucao u nogu”. Zbog malo kapitala na Kubi uspeo je da se zameri Mejeru Lanskom, jedinom moćnom savezniku koji mu je preostao. Lanski nikada ne bi stao protiv Alberta u sukobu koji se odvijao ali je situacija sa kockarnicama bila dovoljan razlog da mu ne pruži podršku. Sa Gambinom na svojoj strani i neutralnim Mejerom, Đenovezeov put ka Albertu bio je raskrčen.
KOBNI ODLAZAK U BERBERNICU
Anastazijino ubistvo je izvršeno sa efikasnošću koju bi i on sam pohvalio. Neprijatelji su znali za njegove posete berberinu u hotelu Park Šeraton na uglu Sedme avenije i 55. ulice. Celokupan tretman toplim i hladnim peškirima ga je opuštao. A vremena su bila stresna. Telohranitelj je parkirao auto u podzemnoj garaži, ispratio gazdu do berbernice a zatim, skroz neprofesionalno (ili namerno) odlučio da se prošeta.
Kao dželati “Vrhovnog dželata” označena su braća Galo, ojačana Karmajnom Persikom – svi su vernost polagali porodici Profači. Tog 25. oktobra 1957. godine, strpljivo su čekali da se Anastazija smesti – skine jaknu i šešir i komotno se zavali u berbersku stolicu. Kada mu je berberin prebacio peškir preko lica, napadači su uleteli u lokal i otvorili vatru ka svojoj meti, koja je onako ranjena nasrnula na ono što je mislila da su napadači, pokušavajući da ih uhvati golim rukama. U stvari, Anastazija je napao njihov odraz u ogledalu. To i činjenica da su morali da ga upucaju još nekoliko puta kako bi ga savladali, govori kakav je Albert borac bio.
Vest o neočekivanom ubistvu odjeknula je Njujorkom. Svima je bilo neverovatno da se neko usudio da krene na kralja dokova. Jedan od njegovih najlojalnijih kapetana, Anielo Delakroče, zakleo se da će naći ubice i osvetiti ga. Karlo Gambino je shvatao ozbiljnost ovih pretnji i među prvim zadacima mu je bilo da Delakročea pridobije na svoju stranu, na bilo koji način. Među ožalošćenima bio je i 17-godišnji Džon Goti, tada još sitna riba u podzemlju, kojem je Anastazija bio idol. U zapisima o ranoj Gotijevog biografiji često se pominje njegovo imitiranje Anastazijinog držanja i načina govora.
„Zemljotres“ Američke mafije počiva na groblju u Grin Vudu. Rimokatolička crkva se odmah ogradila od učešća na sahrani zbog pozadine Albertove smrti. Uprkos prezimenu po kojem će ostati zauvek upamćen, na nadgrobnoj ploči je uklesano ono originalno – Anastazio. Berbernica u hotelu Park Šeraton je posle ubistva okrenula svoje stolice suprotno od ogledala a ona u kojoj je Albert sedeo prodata je na aukciji za 7.000 dolara. Od 2012. nalazi se u postavci muzeja mafije u Las Vegasu.
Kao i gotovo sva ubistva sličnog kalibra i Anastazijino će ostati zvanično nerešeno. Problemi u podzemlju su se, ipak, nastavili. Karlo Gambino će ubrzo shvatiti da će Đenoveze postati prejak ukoliko uspe da se proglasi šefom svih šefova i odlučuje da ga osujeti na vreme. Zajedno sa Lučanom, Kostelom i Lanskim učestvuje u zaveri koja će Đenovezea skloniti zauvek sa ulica. Deluje kao da je Karlo na neki način osvetio Anastaziju, ali na malo finiji način nego na koji bi to on sam učinio.
ALBERTOVA DRUGA FAMILIJA
Anastazija je bio porodičan čovek. Svoju dugogodišnju ljubav Elzu Barnezi je oženio 1937. godine i sa njom dobio dva sina (Umberta i Ričarda) i dve ćerke (Džojanu i Glorijanu).
Porodica Anastazija je nakon Drugog svetskog rata napustila Bruklin i preselila se u luksuzniji dom u Fort Liju. Vila od preko šest stotina kvadrata je imala desetine prostorija i predstavljala je Albertu odličan štab za vođenje poslova. Šezdesetih će biti u posedu komičara Badija Haketa. Posle menjanja nekoliko vlasnika, konačno je srušena 2018. godine.
Nakon Albertove smrti, Elza se sa decom seli u Kanadu i menja prezime u Anisio. Glumac i bivši bokser, Džek O’Haloran, i dan danas tvrdi da je Albertov nepriznati sin.
