Veliki Džim ili Dijamantski Džim, bili su nadimci čoveka čija je smrt bila startni pištolj za njegove naslednike u trci za prevlast u Čikagu. Banda Džima Kolosima nastala je kao njegova puka potreba za sigurnošću i bogatstvom. Prvi kapital uložen u stvaranje organizacije stigao je od zadovoljavanja potreba čikaške gospode u Džimovim bordelima širom grada a njegovo čedo, koje se pretežno zanimalo sitnim kriminalom je nakon njegove smrti izraslo u najmoćniju organizaciju srednjeg Zapada – Čikago Autfit. Ali dosta o smrti, rano je Kolosimo provalio kako se u Americi dolazi do brzih para pa je na vreme osigurao sebi lagodan život.
MLADOST
Džim Kolosimo je po dolasku iz Italije u Čikago sa svojim ocem 1895. poprilično brzo ostvario američki san. Mučeći se kao raznosač novina, čistač cipela i prljavih čikaških ulica, Džim je shvatio da ga težak rad neće dovesti nigde brzinom kojom je želeo. Umesto toga, okrenuo se sitnom kriminalu razvijajući zavidne veštine lopovluka i džeparenja, međutim, posle prvog upoznavanja sa pozorničkim pendrekom shvatio je da mu treba sigurniji izvor prihoda. Pa nije Vinćenco Kolosimo prešao toliki put da bi proveo život na ulici.
Vođen željom za tim „sigurnijim izvorom prihoda“, Veliki Džim je nabasao na dva ozloglašena korumpirana odbornika, Majkla „Hinki-Dinka“ Kenu i Džona Kaflina. Prva Kolosimova obaveza bila je uterivanje dugova u njihovo ime, bez opasnosti od čvrste ruke zakona, da bi vremenom napredovao sve do sakupljača danka od lokalnih bordela – pozicije koja je bila kao stvorena za njega.
Kada je 1902. išao u zakazane obilaske, Džim je upoznao debeljuškastu damu srednjih godina po imenu Vikorija Moresko. Za oboje, to je bila ljubav na prvi pogled. Viktoriju je privukao tamnoputi Kolosimo, dok je njega privukao podeblji novčanik gospođe Moresko, inače vlasnice (madam) jednog od bordela. Iako ga je postavila za menadžera svoje javne kuće, kako ne bi pobegao, Viktoriji se ipak žurilo, pa je njihova ljubav ovenčana brakom posle samo dve nedelje poznanstva.
Pod veštim upravljanjem Velikog Džima i uz podršku svoja dva dobrotvora iz odborničke klupe, bordel je nezaustavljivo napredovao. Kolosimo ga je preimenovao u „Viktorija“ u čast svoje neveste i u skladu sa tim podigao cene. Sa druge strane, kako bi zadovoljio i one sa plićim džepovima, otvorio je niz bordela sa nižim cenama. U tim bordelima, ljubav je koštala samo 2 dolara. Džimov deo od te zarade bio je lavovski – čak 1.2$. Takođe, nije zaboravio ni svoje skromne dane koje je provodio čisteći ulice. Organizovao je bivše kolege sa metlama u bratsku organizaciju i ubrzo pokrenuo veoma rentabilni radnički reket. Sa takvim biznis planom, Vinćencu Kolosimu nije dugo trebalo da zaradi svoj prvi milion. A za prvi milion se ne pita.
Veliki Džim ili Dijamantski Džim, bili su nadimci čoveka čija je smrt bila startni pištolj za njegove naslednike u trci za prevlast u Čikagu. Banda Džima Kolosima nastala je kao njegova puka potreba za sigurnošću i bogatstvom. Prvi kapital uložen u stvaranje organizacije stigao je od zadovoljavanja potreba čikaške gospode u Džimovim bordelima širom grada a njegovo čedo, koje se pretežno zanimalo sitnim kriminalom je nakon njegove smrti izraslo u najmoćniju organizaciju srednjeg Zapada – Čikago Autfit. Ali dosta o smrti, rano je Kolosimo provalio kako se u Americi dolazi do brzih para pa je na vreme osigurao sebi lagodan život.
MLADOST
Džim Kolosimo je po dolasku iz Italije u Čikago sa svojim ocem 1895. poprilično brzo ostvario američki san. Mučeći se kao raznosač novina, čistač cipela i prljavih čikaških ulica, Džim je shvatio da ga težak rad neće dovesti nigde brzinom kojom je želeo. Umesto toga, okrenuo se sitnom kriminalu razvijajući zavidne veštine lopovluka i džeparenja, međutim, posle prvog upoznavanja sa pozorničkim pendrekom shvatio je da mu treba sigurniji izvor prihoda. Pa nije Vinćenco Kolosimo prešao toliki put da bi proveo život na ulici.
Vođen željom za tim „sigurnijim izvorom prihoda“, Veliki Džim je nabasao na dva ozloglašena korumpirana odbornika, Majkla „Hinki-Dinka“ Kenu i Džona Kaflina. Prva Kolosimova obaveza bila je uterivanje dugova u njihovo ime, bez opasnosti od čvrste ruke zakona, da bi vremenom napredovao sve do sakupljača danka od lokalnih bordela – pozicije koja je bila kao stvorena za njega.
Kada je 1902. išao u zakazane obilaske, Džim je upoznao debeljuškastu damu srednjih godina po imenu Vikorija Moresko. Za oboje, to je bila ljubav na prvi pogled. Viktoriju je privukao tamnoputi Kolosimo, dok je njega privukao podeblji novčanik gospođe Moresko, inače vlasnice (madam) jednog od bordela. Iako ga je postavila za menadžera svoje javne kuće, kako ne bi pobegao, Viktoriji se ipak žurilo, pa je njihova ljubav ovenčana brakom posle samo dve nedelje poznanstva.
Pod veštim upravljanjem Velikog Džima i uz podršku svoja dva dobrotvora iz odborničke klupe, bordel je nezaustavljivo napredovao. Kolosimo ga je preimenovao u „Viktorija“ u čast svoje neveste i u skladu sa tim podigao cene. Sa druge strane, kako bi zadovoljio i one sa plićim džepovima, otvorio je niz bordela sa nižim cenama. U tim bordelima, ljubav je koštala samo 2 dolara. Džimov deo od te zarade bio je lavovski – čak 1.2$. Takođe, nije zaboravio ni svoje skromne dane koje je provodio čisteći ulice. Organizovao je bivše kolege sa metlama u bratsku organizaciju i ubrzo pokrenuo veoma rentabilni radnički reket. Sa takvim biznis planom, Vinćencu Kolosimu nije dugo trebalo da zaradi svoj prvi milion. A za prvi milion se ne pita.
Kako je vreme odmicalo, Kolosimo je počeo da radi na svom ugledu. Nije želeo da ostane upamćen kao najveći podvodač Vetrovite Jabuke. Zato je otvorio „Kolosimov kafe“ na Aveniji Vabaš, koji je osim njegovog sedišta, postao i omiljeno mesto za zabavu i nalivanje najuglednijeg sloja društva, estradnih zvezda i samog krema podzemlja. Mnogi glumci i pevači bi se tamo uputili nakon svojih predstava i nastupa, pa je jedan od viđenijih gostiju bio i čuveni operski pevač Enriko Karuzo. Pored svih „lokala“ koje je držao po gradu, „Kolosimov kafe“ je bio jedini kojim se Džim mogao ponositi. Iako mu nije padalo na pamet da se odrekne svojih dama i enormne zarade koju su mu donosile, tražio je nekog kome bi prepustio vođenje javnih kuća, kako bi on mogao da se na miru posveti finijim stvarima i estradi. Takođe, bilo je vreme i za traženje nekoga da mu čuva leđa.
POMOĆ STIŽE IZ NJUJORKA
Njegov veliki finansijski uspeh privukao je pažnju iznuđivača Crne ruke koji su mu po svom dobro uigranom šablonu pretili smrću ukoliko im ne plati određenu sumu novca. S obzirom da su njihovi zahtevi isprva bili prilično nominalni, Kolosimo je platio, ali kako se iznos vremenom povećavao, glavni junak ove priče je uvideo kuda situacija vodi i odlučio da iz Njujorka „uveze“ nekoga ko bi mu pomogao da sačuva svoje carstvo. Zato je 1909. pozvao jednog od retkih kojima je mogao verovati, Viktorijinog nećaka iz Bruklina po imenu Džoni Torio.
Džoni je isprva širom Bruklina bio poznat kao „Mali Džon“ ali svoj renome je uvećao dokazujući se čvrstim uvek kada bi situacija to zahtevala. Generalno, nije bio čovek koji je baš sve rešavao nasiljem ali kada je video da sa Crnom rukom ne može drugačije da se izbori nije mu bio problem da isto to nasilje primeni u praksi. Nekoliko iznuđivača je namamio jednog po jednog u zamke iz kojih nisu izašli živi i tako jasno stavio do znanja da je Kolosimov posao van domašaja Crne ruke. Veliki Džim je bio više nego zadovoljan svojom odlukom da Toria pozove u Čikago, ne znajući da će mu se ta odluka na kraju obiti o glavu.
Mnogi će reći – sa razlogom. Torio je za svoj naporan rad dobio tapšanje po ramenu i usmenu pohvalu od strane Kolosima, kao i prekomandu u Saratogu, gde je kao nagradu dobio nekolicinu najgorih bordela u kojima se usluga naplaćivala ne više od jednog dolara. Torio se, međutim, pokazao kao veoma sposoban makro. Uložio je nešto novca u renoviranje rupčage u koju je zapao, okrečio je u svetle boje i dodao luksuzniji enterijer. Devojkama je naložio da obuku haljinice nalik dečijim, kako bi izgledale kao mlade device. Podigao je cene u Saratogi i biznis je polako počeo da jača. Ovo je još više fasciniralo Kolosima koji je ubrzo Toria postavio za svog glavnog pomoćnika, de fakto zamenika Džimovog carstva. Kolosimo se napokon mogao opustiti. Sve više vremena je provodio u svom legalnom kafeu i održavanju romantičnih veza sa drugim devojkama a sve manje sa suprugom Viktorijom. Sa rastom uticaja i bogatstva, smanjivalo se njegovo zanimanje za nju.
Džoni Torio je, sa druge strane, u glavi imao samo jednu vodilju – da bi ostao na vrhu, moraš da pratiš razvoj situacije i promene koje ona donosi. Upravo će ta percepcija doneti Toriu priznanje od mnogih kao „oca modernog američkog gangsterizma“, uprkos tome što se taj nadimak zalepio za Lakija Lučana. Godine 1919. uvideo je potencijal koji nudi Osamnaesti amandman. Zabrana točenja i proizvodnje alkohola bi od običnih gangtera stvorila multimilionere. Sve što je stajalo na putu širenja Kolosimovog carstva bio je sam Džim Kolosimo.
Veliki Džim je do tad ostavio svoju ženu i planirao da oženi prelepu mladu pevačicu po imenu Dejl Vinters. Kad god je Torio pokušao da uključi Kolosima u bogati svet krijumčarenja alkohola, Kolosimo je slegao ramenima, isticao da javne kuće donose sasvim dovoljno novca i okretao leđa novim prihodima. Torio je ćuteći nastavio sa planiranjem pa je 1919. iz Njujorka doveo 19-godišnjeg Al Kaponea. Njih dvojica su se znali od ranije i mladi, nasilni Kapone je bio savršen balans Toriu misliocu. Mladić koji je probleme rešavao bokserom, nožem i pištoljem postao je Toriov vozač i telohranitelj, a ubrzo i zamenik. Kolosimo je još uvek bio tu ali podzemlje je krenulo napred i svi su već gledali na Toria kao glavnog po komandi.
OD ŠEFA DO PREPREKE NA PUTU
Vinćenco “Veliki Džim” Kolosimo je ubijen 11. maja 1920. godine u predvorju svog kafea. Torio ga je zamolio da dođe tamo i učini mu tako što će primiti veliku pošiljku viskija. Nepoznati napadač je iznenada skočio iz sobe pored i ispalio dva metka u Džima koji je umro posle nekoliko minuta. Dok se sva sumnja prvo svalila na Viktoriju Moresko i zločin iz ljubomore, neki neoprezni reporteri su insistirali na tome da je Kolosimovo ubistvo ustvari Kaponeovo delo, po Toriovom naređenju. Činjenica je da je Kolosimo umro u skladu sa Toriovim planovima, ali se Džoni pobrinuo da on i Kapone imaju čvrste alibije u vreme ubistva. Ubica je bio Frenki Jejl, uticajni gangster iz Njujorka, koji je i preporučio Toriu da Kaponea prebaci u Čikago. Kada je Torio javio Jejlu da mu treba čovek za delikatan zadatak, Jejl je odgovorio da će se on lično pozabaviti tim pitanjem.
Zadatak je manje-više prošao glatko, osim što se pojavio očevidac koji je identifikovao Jejla pomoću fotografije a policija je naknadno otkrila da je Frenki čak i zaustavljen na čikaškoj železničkoj stanici neposredno nakon ubistva. Pošto nije postojao čvrst razlog za njegovo zadržavanje, dozvoljeno mu je da nastavi put do Njujorka. Svedok je poslat u Bruklin da potvrdi iskaz ali kada se suočio sa Jejlom naprasno je izgubio pamćenje.
Kolosimovo ubistvo je zauvek ostalo nerazjašnjeno ali tu misteriju su ubrzo zasenili događaji od većeg značaja. Njegova smrt podigla je rampu zločinima u ovom gradu a zatim stvorila fenomen koji će vremenom širom sveta postati poznat kao „ćikaški gangster“.
