Vinćenco Kolosimo: KRALJ ČIKAŠKIH BORDELA
Veliki Džim ili Dijamantski Džim, bili su nadimci čoveka čija je smrt bila startni pištolj za njegove naslednike u trci za prevlast u Čikagu.
Obaveštenje: Dostava poručenih proizvoda 2-5 radnih dana.
Obaveštenje: Dostava poručenih proizvoda 2-5 radnih dana.
Mafija iz Čikaga, kriminalna porodica iz Čikaga, Banda sa južne stane, Organizacija ili jedostavno Autfit je grana Američke mafije sa sedištem u Vetrovitom gradu – Čikagu. Zajedno sa ostalim mafijaškim porodicama, pretežno njujorškim, zauzima mesto u čuvenom parlamentu koji je uspostavio Laki Lučano pod nazivom Komisija. Koreni zločina u Čikagu sežu sve do ranih 1900-ih, koje se vežu za masovne migracije italijanskog stanovništva u Ameriku. Kao i u Njujorku, prvi oblici iole organizovanog kriminala dovode se u vezu sa Crnom rukom, ucenjivačkom metodom koju su koristili Italijani i koja je funkcionisala veoma prosto. Žrtva bi dobijala papir sa otkupninom i mestom primopredaje novca na kojem bi bila otisnuta crna šaka a ukoliko bi meta odbila da plati, kazna je bila smrt. Naravno, smrt je ekstremna metoda koja se retko primenjivala ali sakaćenje određenih delova tela se podrazumevalo. Metode Crne ruke su nezaobilazna stavka u uvodu u priču o bilo kojoj kriminalnoj porodici ali priča o Autfitu zvanično počinje nešto pre perioda Prohibicije sa životnom pričom Vinćenca Kolosima.
Kolosimo je bio priprosti doseljenik koji je pribegao kriminalu iz čiste ljubavi prema novcu. Iz iste ljubavi je ušao i u prvi brak sa upravnicom lokalne javne kuće koja ga je podučila zanatu kako bi joj bio stalno na oku. Preko noći, Kolosimo je postao milioner koji iza sebe ima lanac bordela. Nasilje po kojem je Čikago postao poznat godinama kasnije nije bio Kolosimov metod za rešavanje problema. On je grabio gde je mogao i kada je i sam postao meta Crne ruke, pozvao je rođaka svoje supruge da ga zaštiti od pohlepnih zemljaka. Taj rođak bio je Džoni Torio, gangster iz Njujorka koji se rado odazvao pozivu Velikog Džima. Pošto je efikasno rešio problem sa ucenjivačima, Kolosimo ga je zadužio da vodi neke od bordela. Naizgled je sve delovalo kao u priči ali onda je država odlučila da zabrani proizvodnju i prodaju alkohola. Prohibicija je stupila na snagu 1919. godine i, poput većine gradova, Čikago je distribuciju alkohola samo prebacio u podzemlje, što dalje od očiju policije. Status Džonija Torija u gradu je bio sve viši, posao je cvetao pa se odlučuje da iz Njujorka povuče još jednog mladića kako bi mu pomogao u poslovima. Alfons Gabrijel Kapone, mlada nada kriminala, se odlično uklopio u atmosferu novog doma. Sa Torijem je vodio brigu o bordelima i pijanim gostima koji su posećivali iste, ali njihova želja za još većim bogatstvom nije ležala u iznajmljivanju ženskih tela već u alkoholu. Istovremeno, Kolosima alkohol nije zanimao.
Brojna Torijeva nagovaranja da se na vreme ukrcaju na voz ka prljavom bogatstvu zvanom Prohibicija su nailazila na negodovanje Velikog Džima. On je bio zadovoljan prihodima od bordela i nije želeo da njegovi ljudi privlače pažnju vlasti trgujući alkoholom. Zaboravljajući kakvog je vuka hranio, Kolosimo je izričito odbacivao sve Torijeve ideje o ilegalnoj distribuciji. Nemajući kud, Džoni se odlučuje da ubije Kolosima i preuzme organizaciju koja će ostati zamapćena kao Čikago Autfit. Bez ikoga da im stoji na putu, Torio i Kapone se upuštaju u posao sa pićem. Kolosimova smrt je označila početak najkrvavijeg perioda u istoriji grada.
Uz Torijeve menadžerske sposobnosti i Kaponeovu ljubav prema nasilju, tandem je ubrzo zauzeo južnu stranu grada, pa je zato njihova banda bila poznata i kao Banda sa južne strane (South Side Gang) – i nisu imali nameru da se tu zaustave. U jurnjavi za što većom teritorijom došlo je do sudara sa Ircima koji su kontrolisali severni deo Čikaga pod vođstvom Dina O‘Beniona. Sukob većih srazmera je izbegnut labilnim primirjem Italijana i Iraca koje je potrajalo sve do 1924. kada je Din prevario Torija za pola miliona dolara (što je u današnjoj vrednosti mnogo više). Dinovo ubistvo je pokrenulo seriju ubistava širom grada koji je sve više padao pod uticaj kriminala. Puškaranje i konstanto izbegavanje smrti više nisu bili zanimljivi Toriju koji je javno obelodanio svoje povlačenje i povratak u Njujork, prepuštajući ceo sistem krvožednom Al Kaponeu. Njemu puškaranje nije teško padalo.
Rezultat u „Pivskim ratovima“ koje je Kapone vodio protiv Iraca sa mestimičnim prolivanjem krvi neposlušnih Italijana koji nisu pripadali Autfitu bio je poprilično izjednačen sve dok se Al nije odlučio za ekstremne mere 1929. godine. Ubistvo koje je šokiralo naciju i od Kaponea napravilo „Državnog neprijatelja br. 1“ dogodilo se 14. februara i u istoriji će ostati upamćeno kao „Masakr na Dan Zaljubljenih“. Osim što je u tom periodu gotovo uništio Irce, Kapone je pucao i sebi u nogu. Država posle tog 14. februara nije više mogla da ignoriše dešavanja u Čikagu i svu svoju silu je usmerila ka sklanjanju Kaponea sa ulica Čikaga.
Zahvaljujući sjajnim manevrima poreskih agenata to im je i pošlo za rukom 1932. godine. Autfit je, u očima javnosti i svih onih koje je to zanimalo, pao u ruke Frenka Nitija, nekadašnjeg telohranitelja i organizatora Autfitove distribucije alkohola. Kao i veći deo stanovništa, policija je Nitija smatrala Kaponeovom zamenom ali po svemu sudeći, on se nije puno pitao u organizaciji. Iza svega je stajao Pol Rika, koji se zvanično vodio kao drugi po komandi.
Kada je Prohibicija konačno završena 1933. godine, Autfit je svoja interesovanja okrenuo ka drugim izvorima novca. Na spisak na kojem su se nalazili prostitucija, iznuda i reketiranje dodali su i velike kockarske operacije. Osim poslova, Autfit se raširio i teritorijalno – na Viskonsin, Misuri, Los Anđeles i Las Vegas, gde su vremenom preuzeli kontrolu nad kazinima od njujorških pet porodica. Dok su se Njujorčani borili oko ulica tog grada, Autfit se posvetio osvajanju celog Srednjeg Zapada. Masovno širenje teritorije je privuklo pažnju federalaca koji su protresli ceo Autfit zbog reketiranja najvećih imena Holivuda. Odlučeno je da Niti preuzme krivicu na sebe ali je njegov problem sa klaustrofobijom bio neizlečiv. Dok su drugi odlučivali o njegovoj robiji, on je odlučio da sebi oduzme život.
Posle Nitijeve smrti, Rika konačno javno preuzima Autfit i za svog saborca imenuje Tonija Akarda, sa kojim je vodio organizaciju narednih 30 godina. Kada je sredinom 70-ih umro i Rika, Akardo je nastavio sa šefovanjem narednih 20 godina. Akardo se, uz Karla Gambina, smatra najpametnijim predstavnikom Američke mafije – tokom kriminalne karijere duge 70 godina (!) u zatvoru je proveo samo jednu noć. Pod njegovom komandom, što samostalnom što uz Rikinu pomoć, Autfit se istakao među najmoćnijim organizacijama u državi. Svoj vrhunac je dostigao tokom 60-ih. Tada je, zvanično, na poziciji šefa bio Sem Đankana ali je njegovo petljanje sa CIA i ljubavnicama predsednika Kenedija (neki pominju i Merilin Monro) privlačilo previše pažnje. Izbačen je iz organizacije 1966. a ubijen 1975. godine.
Njegov posao nosioca titule u organizaciji je zatim popunio Džoi Ajupa, koji je za razliku od njega znao ko se ustvari pita za sve u Čikagu. „Vladao“ je do 1986. kada je osuđen za malverazacije sa kazinima u Las Vegasu što ga je koštalo 11 godina slobode. Besan zbog traljavosti njegovih ljudi koji su upropastili unosnu šemu sa kazinima, Ajupa je naručio najčuvenije mafijaško ubistvo – ubistvo Entonija i Majkla Spilotra, koji su pretučeni, zadavljeni i zakopani u kukuruznim poljima. Zvuči poznato? Ovi događaji su inspirisali Nikolasa Pileđija da napiše knjigu a potom i Skorsezea da snimi film „Kazino“.
Od tada, činilo se da Autfitu ništa ne polazi za rukom. Organizacija je vremenom počela da gubi svoj uticaj u gradu, kockarnice su poslovale isključivo legitimno, sindikati su napokon uspeli da iskorene mafijaše iz svojih redova a FBI je desetkovao brojnost nekada slavnog Autfita.
Svoj najveći udarac, porodica je primila 2007. godine kada je FBI uspeo da preokrene nekoliko visoko rangiranih mafijaša u operaciji „Porodične tajne“ koja je ušla u istoriju kao jedna od najuspešnijih akcija vezanih za organizovani kriminal. Više od 10 ljudi iz samog vrha je zauvek sklonjeno iza rešetaka što je dovelo do potpune neorganizovanosti unutar bande. Uprkos teškim vremenima, Autfit je i dalje aktivan u Čikagu, izdržavajući se od starog dobrog reketiranja.
Veliki Džim ili Dijamantski Džim, bili su nadimci čoveka čija je smrt bila startni pištolj za njegove naslednike u trci za prevlast u Čikagu.
