Obaveštenje: Dostava poručenih proizvoda 2-5 radnih dana.
Obaveštenje: Dostava poručenih proizvoda 2-5 radnih dana.
Prvi zapisi o jevrejskom kriminalu na teritoriji Amerike datiraju od kasnog 19. veka. U medijima i popularnoj kulturi se na različite načine pominje kao jevrejska mafija, Košer mafija, “Košer Nostra” ili Undzer Štik. Poslednja dva termina su reference na italijansku Koza Nostru – prva je igra reči za košer, koja se odnosi na jevrejske zakone o ishrani, dok je druga direktan prevod italijanske fraze Koza Nostra (Naša Stvar) na jidiš, koji je u to vreme bio preovlađujući jezik u jevrejskim getima širom Amerike.
Kao i kod Italijana, dvadesete godine prošlog veka su označile procvat kriminala među jevrejima. U tome je ponajviše doprinela Prohibicija, koja je branila proizvodnju i prodaju alkohola. Među najistaknutijim predstavnicima ove etničke zajednice bio je Arnold Rotštajn, profesionalni kockar iz imućne porodice koji je transformisao kriminal iz klasične razbojničke aktivnosti u veliki biznis koji se vodi kao korporacija, sa samim sobom na vrhu. Veruje se da je upravo on usadio ideju o saradnji Jevreja i Italijana svojim pulenima Lučanu, Lanskom i Kostelu. U isto vreme, jevrejska krijumčarska banda poznata kao “Purpurna banda” (The Purple Gang) je dominirala podzemljem Detroita, dok je u Donjem Ist Sajdu najmoćnija bila banda “Bagz i Mejer” koju su predvodili upravo Bagzi Sigel i Mejer Lanski a koja će biti temelj za nastanak surovog ogranka Nacionalnog sindikata – “Murder Inc.”.
Sa punim pravom možemo reći da su Jevreji funkcionisali skoro kao Američka mafija, prihvatajući većinu pravila koju su propisali njihovi italijanski saradnici. Jedina bitna razlika je ta što uticajni Jevreji poput Lenskog, Lepka Bukaltera ili Dača Šulca nisu osnivali svoje kriminalne porodice.
MODERNI ORGANIZOVANI KRIMINAL
Organizovani kriminal u Americi kakav danas poznajemo nastao je zahvaljujući koaliciji dve najmoćnije etničke kriminalne grupe u podzemlju ranih 1930-ih – italijanskih mafijaša i jevrejskih gangstera. Glavni arhitekta takozvane jevrejske ili košer mafije, kako su je neki novinari nazivali, bio je Mejer Lanski, koji je iskoristio sav svoj uticaj kako bi okupio najsnažnije jevrejske kriminalce širom zemlje pod okrilje Nacionalnog kriminalnog sindikata u nastajanju.
Lanski je blisko sarađivao sa prijateljem od detinjstva, Lakijem Lučanom i pomogao mu svojom izazitom smirenošću i lukavstvom u borbi protiv italijanskih mafijaša starog kova koji su pretežno bili pod vođstvom dva konkruenta, Salvatorea Marancana i Džoa Maserije.Ovi staromodni Sicilijanci, posebno Maserija, mrzeli su gangstere druge etničke pripadnosti, sarađivali su s njima samo kada je to bilo nepohodno i radovali su se momentu kada će moći da ih se reše. Lučano i Lanski su shvatili da u podzemlju nema mesta za takvu kontraproduktivnu netrpeljivost pa su skovali zaveru da se otearase i Maserije i Marancana.Posle krvavog rata i mnogih intriga koje su ga protkale, obojica starih šefova su 1931. ubijeni a sa njima i stara pravila kriminala. Ostalo je samo da Lanski i Lučano “prodaju” svoju ideju jevrejskim i italijanskim sledbenicima.
Lanski se prihvatio svog dela posla i krenuo u misionarski pohod širom zemlje. Njegov pokušaj da ujedini što više jevrejskih bandi rezultirao je dovođenjem Purpurne bande (The Purple Gang) iz Detroita i snage Moa Dalica koje su pretežno delovale u Klivlendu. Kako bi svoju ideju predstavio što većem broju sunarodnika, Lanski je organizovao konferenciju u hotelu Frankonija u Njujorku 11. novembra 1931. Među okupljenima su bili i Bagzi Sigel, Luis Lepke Bukalter, Džozef Dok Staker, Džejkob Gura Šapiro, Hajman Holtz, Heri Titlbaum, Filip Kovalik i Hari Grinberg.
Lanski je objasnio okupljenima kako je Lučano uspeo da ujedini Italijane i da je “Kombinacija” (naziv koji se upotrebljavao za Nacionalni sindikat) talas budućnosti koji treba što pre zajahati. Svi učesnici su se složili, a konferencija u Frankoniji je uspostavila čvrstu platformu: “Ješe i žabari se više neće tamaniti međusobno.”, citat je pripisan često pričljivom SIgelu.
Činjenica da su neki od prisutnih na sastanku u Frankoniji – Hari Grinberg i Bagzi Sigel – na kraju ubijeni, nije promenila međuverska osećanja ovog, naizgled skladnog, udruženja. Bagzi bi svakako trebao da ceni činjenicu da je njegovo ubistvo odobreno upravo kombinovanim glasanjem “ješa i žabara”, kako bi on to rekao.
RAT JEVREJA
Pre nego što je moderni organizovani kriminal uopšte mogao da zaživi u Sjedinjenim Državama, bilo je neophodno da se uklone svi italijanski i jevrejski gangsteri koji nisu podržavali ideju Nacionalnog sindikata kriminala. U slučaju “žabara”, Lučano je rešio problem pokrenuvši hajku protiv “Brkatih Pitova” (posprdni naziv za staromodne kriminalce), koji su odrastali po drugim pravilima i bili nesposobni da sarađuju sa drugim etničkim grupama, a često se i gnušali saradnje sa mafijašima iz drugih krajeva Italije ili čak Sicilije. Jevreji su bili odgovornost Mejera Lanskog, koji ne samo da ih je okupio već se i uspešno nametnuo kao njihov vođa. Većina je bez reči prihvatila njegov primat, zahvaljujući očiglednoj intelektualnoj superiornosti ali i snazi koju mu je obezbedio njegov glavni pomoćnik, Bagzi Sigel.
Kao što je bio slučaj i kod Italijana, nisu baš svi Jevreji prihvatili Mejerovu viziju. Glavni opozicionar novom poretku bio je uvek nezgodni Vaksi Gordon iz Filadelfije, kojeg je kao i Lanskog, “odgajao” Arnold Rotštajn, možda najbolji taktičar podzemlja s početka 1920-ih, koji nije bez razloga nosio nadimak Mozak. Posle Rotštajnovog ubistva 1928. godine, na površinu su isplivale sve nesuglasice između Lanskog i Gordona, koji je često (s razlogom) sumnjao da mu Lanski i Lučano otimaju tovare s pićem. S druge strane, takođe s razlogom, Lanski je sumnjao da je Gordon u sprezi sa Lučanovim neprijateljima unutar mafije.
Nesuglasice su postale toliko izražene da je došlo do nekoliko grupnih ubistava. Lučano je u jednom trenutku uvideo opasnost jevrejskog razdora i pokušavao da deluje kao mirotvorac ali su se do 1931. Lanski i Gordon toliko zakrvili da je došlo do nemira poznatih kao “Rat Jevreja”.
Lučano je shvatio da će jedan ili drugi od vođa jevrejske mafije morati da ode, a taj vođa sigurno neće biti Lanski, bar ne što se njega tiče. Baš kao što je Mejer pomogao Lakiju da reši probleme sa “Brkatim Pitovima”, tako je Lučano sada uskočio u pomoć svom najvernijem ortaku. On je bio taj koji je odlučio da problem sa Gordonom reše pomoću države, kao što će to godinama kasnije biti slučaj i sa sklanjanjem Đenovezea sa scene kriminala. Poreske službe su početkom 30-ih pokušavale da izgrade slučaj protiv Gordona ali su njihove optužbe bile slabe i nedorečene. Lučano se pobrinuo da sve vrste inkriminišućih dokumenata stignu na pravu adresu. Gordon je poslat u zatvor zbog utaje poreza i jedan deo Majerovih problema je bio rešen. Sledeća stavka nije bila trenutna prepreka već problematika koja bi mogla da se odrazi na budućnost.
Kraj Prohibicije je značio da će najviše moći imati onaj koji bude kontrolisao zakonitu distribuciju alkohola. Tu se, kao Mejerov prirodni neprijatelj, pokazao Čarls “Kralj Solomon” iz Bostona koji je upravljao najvećim delom škotskog viskija koji je stizao u Ameriku. Solomonovo ubistvo je označilo i kraj svih pretnji za Mejerov prosperitet.
Ubrzo nakon toga, etnička tvorevina Mejera Lanskog, jevrejska mafija, koju je on fino izbrusio do najsitnijih detalja, postal je dominantni element u sindikalnom kriminalu zajedno sa Lučanovim snagama. “Rat Jevreja” se završio značajnom pobedom Nacionalnog sindikata kriminala.
JEVREJSKA MAFIJA DANAS
Period posle Drugog svetskog rata označio je smenu generacija i dolazak na vlast vođa mafije koji su rođeni u Sjedinjenim Državama. Ipak, tokom 60-ih je prisustvo Jevreja i dalje priznato kao značajno u krugovima organizovanog kriminala kojim su dominirali Italijani. Lanski i Miki Koen su nastavili sa kontrolom i uticajem na grupe iz Njujorka, Nju Džerzija, Čikaga, Los Anđelesa i Las Vegasa. U Klivlendu je jak igrač bio Šondor Birns koji je kontrolisao kocku, reketiranje i prostituciju sve dok ga 1975. nije ubio irski gangster Deni Grin.
Kao što smo već pominjali u delu o Američkoj mafiji, njena snaga se odražavala u tome što su Italijani, čak i kad bi materijalno obezbedili i svoje unuke, ostajali u kriminalu, pridržavajući se zakletve koju su dali pri ulasku u Koza Nostru. Kod Jevreja je pak, bilo drugačije. Da su i oni pokupili mafijaški sistem porodice kojoj se zaklinješ životom, njihova snaga bi opstala mnogo duže. Razlog što su se Jevreji okretali kriminalu bio je isključivo materijalne prirode i bilo je sasvim normalno da se, jedan po jedan, penzionišu po izlasku iz geta.
Slično kao i sa irskim bandama, snaga Jevrejske mafije je iz decenije u deceniju vidno slabila. Pojedinci su do smrti ostali snažni u kriminalnim krugovima ali su jevrejske bande, koje su se nekad nadmetale za nadmoć, tiho izbledele u drugoj polovini 20. veka.
Od početka devedestih pa do danas, jevrejski organizovani kriminal se pojavio u novom talasu u obliku izraelskih i ruskih mafijaških kriminalnih grupa. Mnogi ruski kriminalci koji su bili aktivni u Njujorku, posebno na Brajton Biču, su zapravo sovjetski Jevreji poput Borisa Najfelda, Marata Balagule i Evseja Agrona. O njima ćemo pisati u kategoriji o Rusima
