Karlo Gambino: LAV I LISICA AMERIČKOG PODZEMLJA
“Lav ne može sebe da zaštiti od zamki a lisica se ne može sama odbraniti od vukova. Zato čovek mora istovremeno biti lisica koja
Obaveštenje: Dostava poručenih proizvoda 2-5 radnih dana.
Obaveštenje: Dostava poručenih proizvoda 2-5 radnih dana.
Nemoguće je odrediti dolarsku vrednost zločinačkog sindikata ali porodica Gambino je neminovno dobrim delom svoje istorija bila najbogatija kriminalna struktura u Americi. Teška nekoliko stotina miliona dolara, na svom vrhuncu je brojala “radnu snagu” od najmanje 400 punopravnih članova i preko hiljadu saradnika. Njeni pipci su se pružali iz svih delova Njujorka do zelenog filca na stolovima Las Vegasa, od laboratorija heroina na Siciliji pa do crnog tržišta ukradenih automobila u Kuvajtu. U svojoj impozantnoj vladavini dugoj 20 godina, Karlo Gambino je drugorazredno kriminalno udruženje pretvorio u dragulj mafije. Zahvaljujući filmovima i pažnji medija koju je početkom 90ih privlačio Džon Goti, porodica Gambino je postala jedna od najprepoznatljivijih kriminalnih organizacija u Americi.
Istorijat familije obeležen je krvavim prevratima. Kao po pravilu, pozicija šefa je crtala metu na leđima svakome ko se u toj ulozi nađe. Ovaj crni niz datira još od osnivača bande, Salvatorea D’Akvile, kojeg je 1928. ubio njegov drugi po komandi, Alfredo Mineo. Mineo je uvideo da će bandi biti bolje ukoliko se udruži sa bandom Džoa Maserije, koji ga je u izdaji i podržao. Mineo i njegov zamenik Stiv Ferino su nastradali tokom Kastelamareze rata.
Po završetku ovog krvavog obračuna, skoro pa neorganizovana banda dobija status porodice i na njeno čelo staje Vinsent Mangano. Delovala je širom Bruklina sa jakim uporištem na dokovima. Vlast braće Mangano trajala je do 1951. kada Albert Anastazija odlučuje da smakne svoje šefove. Reputacija hladnokrvnog ubice koja je pratila Anastaziju ali i nedostatak dokaza o njegovoj umešanosti u smrt Vinsenta i Fila bili su dovoljni da mu se niko ne suprotstavi prilikom dolaska na vlast.
Anastazija, kojeg je nezvanično savetovao i podržavao Frenk Kostelo, doneo je ugled porodici Mangano koji ona ranije nije uživala. Porodičnu kasu je napunio širenjem delatnosti, uglavnom u industriji kocke i trgovini narkoticima. Međutim, uprkos moći koju je imao, vremenom je postao trn u oku drugim šefovima Američke mafije. Apsolutno svaku situaciju rešavao je ubistvima, pa čak i one koje se nisu odnosile na pripadnike Koza Nostre. Bilo je to ponašanje nedopustivo jednom šefu.
Ono što je presudilo Albertu bila je spletka između njegovog prijatelja Frenka Kostela i Vita Đenovezea, koji su se svim naporima borili za prevlast u porodici Lučano. Pomogavši njegovom kapetanu, Karlu Gambinu, Đenoveze se rešio Anastazije 1957. godine. Jednom kada je stao na čelo porodice, Karlo Gambino je odlučio da se oslobodi uticaja Vita Đenovezea, koji je besomučno jurio titulu šefa nad šefovima. U nameštaljki koju su organizovali svrgnuti Kostelo, deportovani Lučano, Lanski i Gambino, okončana je Đenovezeova karijera. Karlo Gambino je situaciju uvek razmatrao nekoliko poteza unapred.
Bez većih prepreka na putu, Gambino je u narednim godinama raširio moć i uticaj porodice do neslućenih razmera. Relativno mala operacija koju su vodila braća Mangano, postao je najveći kriminalni sindikat u Njujorku i naciji. Gambino je odlaskom Kostela postao glavni saradnika Mejera Lanskog i možda moćniji od Lučana tokom 30-ih. Titula koju je Đenoveze toliko željno jurio, Gambinu je sama pala pred noge. Tokom svoje vladavine, postao je nekrunisani šef svih šefova. Od 1957. porodica Magnano se zvanično naziva porodicom Gambino.
Dve decenije apsolutne vladavine Američkom mafijom prekinuto je Karlovim lošim zdravstvenim stanjem, koji odlučuje da se postepeno povlači iz posla. Pre nego što je preminuo, mudro je rešio pitanje nasledstva. Bilo je logično da poziciju šefa preuzme Anielo Delakroče, tvrdokorni gangster i Karlov zamenik, koji je mogao da spreči da bilo koji spoljašnji faktor umeša prste u interese porodice. Međutim, Gambino je snažno verovao u porodične veze i za naslednika izabrao svog zeta (i rođaka sa majčine strane), Pola Kastelana.
Don Karlo ništa nije prepuštao sudbini pa je tako bio slučaj i sa budućnošću organizacije. Znao je da bi Delakroče, ako krene u rat, lagano pregazio Kastelana. Lukavi Gambino je takođe shvatio da ubistvo Delakročea, koji je imao strahovitu podršku među vojnicima, ništa ne bi rešilo. Neko drugi bi popunio njegovu poziciju a Kastelano bi se opet našao na udaru. Zato je iskoristio Delakročea kao Kastelanovu polisu osiguranja. To je postigao tako što je Anielu prepustio kontrolu nad svim porodičnim aktivnostima na Menhetnu i generalno sve “prljavije” poslove, stvarajući porodicu unutar poroice. Kastelano bi se više bavio uvođenjem porodice u novi vek i legalne tokove kapitala. Bio je to aranžman koji Delakroče nije mogao da odbije.
Da bi se njegovi planovi ostvarili, Karlo je računao i na podršku Frenka Tierija kojeg je ranije postavio za kormilo porodice Đenoveze. Tieri je po snazi bio ravnorpavan suparnik Delakročeu i moglo se računati da će ostati naklonjen Kastelanu polažući svoju lojalnost Gambinu i posle smrti.
Dvojac Kastelano-Delakroče je suvereno upravljao tada najmoćnijom porodicom u Sjedinjenim Državama od 1976. godine. Delakroče, koji se ubzo razboleo od raka, nije preduzeo nijedan korak u nameri da svrgne Kastelana, iako je mlađi i brutalniji element u porodici, predvođen Džonom Gotijem, postajao sve nezadovoljniji Kastelanovom vladavinom. Ono što je mlađe vojnike sprečavalo da udare na Velikog Pola bila je kombinacija straha i slepe naklonosti prema Delakročeu. Nil je, poput mlađe frakcije, smatrao da porodica treba da uđe u unosne kombinacije otimanja kamiona i pljačke oklopnih vozila, dok je Kastelano ulagao velike napore u zelenašenje, rekonstrukciju sindikata i ostala lakša krivična dela, poput krađe automobile. Na taj način je Kastelano punio sopstveni frižider dok su drugi gladovali.
Decembar 1985. godine doneo je, može se reći očekivane, nemire u porodicu Gambino. Drugog dana tog meseca, Anielo Delakroče umire od posledica raka. Pol Kastelano je bez njega uspeo da istraje čitave dve nedelje. Sredinom meseca, ubijen je ispred restorana “Sparks” na Menhetnu, zajedno sa svojim pomoćnikom Tomijem Bilotijem. Policiji je trebalo samo nekoliko dana da ukapira da je mesto šefa najmoćnije i najbogatije porodice u državi popunio Džon Goti.
Džon je brzo postao ljubimac medija. Uvek nasmejan i doteran, nije mogao protiv svoje harizme – uživao je slavu glumaca a na televiziji je imao i sličnu minutažu. Njegova suđenja bila su najpopularniji događaji u zemlji a posle nekoliko uspešnih eskiviranja zatvora dobio je i nadimak “Teflon Don” – jer se kazne jednsotavno nisu lepile za njega. Sve dok vlasti nisu uspele da ozvuče jedan od njegovih štekova i prikupe kilometre audio traka sa Džonovim glasom.
Na tim trakama je govorio i o poslovima i ubistvima ali dokusurilo ga je pričanje o svom zameniku Semiju Gravanu. Gotijeva popularnost je toliko smetala državi da je bila spremna da maltene oprosti Gravanu čak 19 ubistava, samo kako bi ga ubedila da svedoči protiv svog najboljeg prijatelja. Iskazi koje je Semi izneo pred sudijama i porotom naneli su neopisiv udarac za porodicu Gambino posle kojeg se nikada u potpunosti nije oporavila. Osim o Gotiju, Gravano je pričao i o drugim članovima porodice, što je desetkovalo njenu brojnost. Nakon burnih 90-ih i pažnje koju je Goti privlačio, organizacija Gambino se povukla sa svetlosti pozornice.
O njenim aktivnostima i prisustvu na teritoriji Njujorka ponovo se pisalo 2019. godine kada je ispred svoje kuće na Stejten Ajlendu ubijen Frenki Kali, za kojeg se verovalo da je bio na čelu familije od 2015. godine. Američka javnost se uplašila ponovnog uspinjanja mafije i novih krvavih obračuna ali će se ubrzo ispostaviti da Kalijevo ubistvo nije imalo dodirnih tačaka sa organizovanim kriminalom.
“Lav ne može sebe da zaštiti od zamki a lisica se ne može sama odbraniti od vukova. Zato čovek mora istovremeno biti lisica koja
Biografija Salvatorea D‘Akvile je dobrim delom obavijena misterijom zahvaljujući njegovom povučenom životu i naporima da se ne eksponira poput svojih savremenika Džoa Maserije ili
Po uspostavljanju novog poretka u redovima Američke mafije 1931, Vinsent Mangano je bio jedan od pet originalnih njujorških šefova. Sa svojih 40 i kusur
Brutalnost je bitan faktor u podzemlju. Sa dovoljnom količinom iste, uspinjanje na hijerarhijskoj lestvici definitivno je lakše. To je uvideo i Albert Anastazia (Anastazija, Anastasija),
