Džo Profači: POHLEPNI KRALJ MASLINOVOG ULJA
Đuzepe Džo Profači je bio šef i osnivač mafijaške familije koja je danas poznata kao porodica Kolombo. Na čelu najmlađe od njujorških porodica bio
Obaveštenje: Dostava poručenih proizvoda 2-5 radnih dana.
Obaveštenje: Dostava poručenih proizvoda 2-5 radnih dana.
Porodica Kolombo se smatra jednom od najmlađih u Njujorku. Kao banda Džoa Profaćija osnovana je davne 1928. kada se bavila pretežno švercom alkohola. Zvanični status porodice dobila je pri podeli grada nakon Kastelamareškog rata a ime, naravno, po komandujućem u bandi, Džou Profačiju. Osim za najmlađu, mnogi eksperti u oblasti organizovanog kriminala je smatraju i za najslabiju familiju u Njujorku. Toj činjenici je doprinela izrazito loša organizacija u samom vrhu ali i tri unutrašnja rata koja su razorila brojnost i slogu unutar familije.
Đuzepe Profači je od ranih dana bio više poznat kao veoma sposoban biznismen nego hladnokrvni kriminalac. Po dolasku u Bruklin iz Čikaga, 1925. osniva kompaniju za uvoz maslinovog ulja. Dolaskom Prohibicije, oformio je malu ekipu i ušao u posao sa alkoholom kako bi još više nagomilao svoje bogatstvo. Pohlepa Džoa Profačija ostaće nešto po čemu će biti upamćen i što će mu u budućnosti doneti samo probleme.
Banda je svoje poslove uspela da proširi kada je ubijen jedan od najjačih bruklinskih šefova, Frenki Jejl. Deo Jejlove ekipe se pripojio Profačiju dok je drugi prešao u tabor Džoa Maserije. Samo nekoliko meseci kasnije, Profačijima se ukazala još jedna prilika za razvoj – ubijen je i Salvatore D’Akvila (čija će ekipa kasnije prerasti u porodicu Gambino). Kako bi se u startu sprečio sukob oko podele njegove teritorije, organizovan je sastanak među bruklinskim kriminalcima. Profačiju i njegovom drugom po komandi, Džozefu Maljoku, pripao je fin komad D’Akvilinog nasleđa.
Početkom 30ih kada je počeo najbitniji mafijaški sukob u Njujorku, Kastelamareze rat, Profači je gledao da se drži po strani kako se ne bi zamerio Džou Maseriji. U tajnosti je, ipak, podržavao Salvatorea Marancana. Kada se dim razišao, pokretači rata ubijeni a Lučijano organizovao pet porodica u Njujorku, Profači je dobio sopstvenu organizaciju i mesto u Komisiji. Za svoj “underbossa” tj zamenika, postavio je manje sposobnog Džozefa Maljoka.
Prvi Kolombo rat se desio u sumrak Profaćijeve vladavine, krajem pedesetih godina, kada je prvi put posle dve decenije njegov autoritet doveden u pitanje.Nezadovoljstvo vojnika Profačijevom pohlepom eskalirao je posle prepirki oko preuzimanja unosne lutrije. Jedan od kapetana, Džo Galo, je sa svojim ljudima odlučio da krene protiv vrha porodice. Krvoproliće među dojučerašnjim saborcima stišalo se tek kada je Galo uhapšen 1961. ali je nastavljeno i nakon Profačijeve smrti.
Naredna godina nosila je nove nemire unutar porodice. Džozef Maljoko, koji je preuzeo porodicu posle Profaćija, udružio se sa Džoom Bonanom u misiji da eliminišu neke pripadnike Komisije i preuzmu je za sebe. Plan im je propao i pre nego što su prešli u akciju, kada Džo Kolombo, Maljokov čovek, odlučuje da njihove namere obelodani Komisiji. Kao nagradu za svoju izdaju, dobio je porodicu na tacni koja od tada nosi njegovo ime.
Džozef Kolombo je imao muke sa drugim šefovima Mafije. Nisu mu odavali poštovanje jer su smatrali da je samo marioneta Karla Gambina koji, osim svoje, preko njega sada kontroliše i porodicu Kolombo. S druge strane, nisu mu se otvoreno ni suprotstavljali, baš zbog Karla Gambina koji ga je držao uz sebe. Sve dok Kolombu nije pala na pamet ideja da osnuje Ligu za italo-američka prava. Smatrao je da su Italijani u Americi potlačeni i nepravedno odbacivani od društva. Sve bi to bilo u redu da Kolombo nije bio šef mafijaške porodice koja je najviše zarađivala upravo na muci svojih zemljaka. Medijska pažnja koju je Kolombo privlačio i njegova stalna pojavljivanja na televiziji štetila su kredibilitetu pred kolegama iz mafije. Jedno od najvećih dostignuća lige bilo je blokiranje snimanja filma “Kum”, koji je prema Kolombovom mišljenju doprinosio negativnom etiketiranju svih Italijana kao kriminalaca. Posle određenih sporazuma snimanje je nastavljeno pod uslovom da se iz scenarija izbaci reč “mafija”. U otprilike isto vreme, Džo Galo izlazi iz zatvora..
Tvrdeći da mirovni pregovori iz 1963. ne važe jer je on tad bio u zatvoru, Galo traži naknadu od 100.000$ kako ne bi bilo novih nemira. Bilo je to mnogo više od hiljadarke koje je mu je Kolombo prvobitno ponudio i porodica je zvanično bila u novom ratu, drugom po redu.
Drugi Kolombo rat stavio je tačku na karijere njegovih pokretača. Ono što nisu mogli da srede novcem platili su glavom. Kolombo je teško ranjen 1972. tokom parade koju je organizovao u ime Lige a Galo je ubijen četiri godine kasnije. Verovatno je unutar Kolombovih kružilo verovanje da je pozicija šefa ukleta jer niko nije želeo da je popuni. Istupio je jedino Džozef Brankato, zamenik Sonija Franzisija koji je služio 50-godišnju robiju. On je ulogu šefa preuzeo samo kako bi napokon sklopio mir sa braćom Galo, Albertom i Lerijem. Kada su ratne sekire zakopane, Brankato se povukao sa pozicije šefa. Videvši da mu niko ne stoji na putu, poziciju šefa je zauzeo Karmajn Persiko i to iz zatvora.
Uspon Persika krajem 60-ih omogućio mu je da imenuje svog brata Alfonsa za vršioca dužnosti (acting boss) i da na taj način rukovodi familijom iz zatvora. Takvo delegiranje vlasti će i obeležiti Persikovu vladavinu jer će on skoro ceo svoj budući život provesti iza rešetaka. Povremeno je izlazio na slobodu i taman kada se bližio kraj tim “kratkoročnim” kaznama, dokusurio ga je slučaj “Komisija” koji je Rudi Đulijani vodio protiv šefova njujorških porodica. Godine 1986. osuđen je na 30 godina zatvora. Mnogi istoričari tvrde da bi Kolombovi vremenom preuzeli primat u podzemlju da se situacija drugačije odigrala. Njegova snaga je bila u mladosti i iskustvu (imao je samo 51 godinu a šefovao je već 14). Da ga je slučaj “Komisija” nekako zaobišao, Kolombovi bi napokon stali rame uz rame sa drugim familijama.
Početak 90ih uvešće porodicu u treće i, ujedno, najkrvavije nemire do sada. Persiko je za svog čoveka napolju postavio Viktora Orenu, čija će ambicija prevazići poziciju “vršioca dužnosti”. Persikova greška je možda bila i to što je dozvolio Oreni da samostalno bira nove članove i odobrava ubistva bez njegove prethodne dozvole, što je znatno premašivalo ovlašćenja koja je Orenina pozicija nosila.
Sve više sumnjajući u Persikov dodir sa spoljnjim svetom, smatrajući da Kolombovi propuštaju dosta lukrativnih poslova u Njujorku, Orena se zabrinuo za budućnost familije. Takođe, informacija o snimanju filma o životu Karminea Persika zabrinula je mnoge koji su i dalje bili na slobodi a sasvim ugodno živeli od kriminala. Postojala je mogućnost da država iskoristi informacije iz scenarija i upotrebi ih protiv ostatka porodice (isto je bilo i sa knjigom Džozefa Bonana, čiji su delovi korišćeni u slučaju “Komisija”). Treći rat je možda bio najkraći (1991-1993) ali je broj žrtava bio ubedjivo najveći.
Prva meta je naravno bio Viktor Orena ali je izbegao smrt. Drugi nisu bili te sreće – tokom dve godine ubijeno je 12 ljudi, 18 nikada nije pronađeno, na desetine je ranjeno. Da stvar bude gora, stradalo je nekoliko nedužnih prolaznika. Policija je sve ovo pomno pratila što je rezultiralo hapšenjem više od 80 članova porodice Kolombo. Istoričari tvrde da je sve ovo moglo da se zaobiđe da je Persiko bio spreman da mirnim putem preda vlast, umesto što je iz zatvora naručivao ubistva. Do kraja rata, Kolombovi su spali na 75 članova.
Orena je do svog hapšenja, pokušavao da ubedi Komisiju da ga prizna kao šefa, oslanjajući se na prijateljstvo sa Gotijem. Parlament mafije je ipak odlučio da se drži po strani i izbaci Kolombove iz svog sastava. Totalni haos u kom je ova porodica bila prethodnih 50 godina doveo je čak i do razmatranja njenog rasturanja. Entoniju Kasu iz porodice Lukeze je malo falilo da ubedi druge šefove da se porodica Kolombo pripoji njima. Zahvaljujući Džozefu Masinu, predstavniku Bonanovih, to se nije desilo i ona je nekako nastavila sa svojim funkcionisanjem. Karmajn Persiko je, iako u zatvoru, ostao šef sve do svoje smrti 2019. godine, uz često menjanje ljudi koji su vršili njegove dužnosti.
U žižu javnosti dospeli su 2021. godine kada su novi šef Endrju Ruso, zamenik Bendžamin Kastelaco i konsiljere Ralf DiMateo osuđeni zbog vršenja pritiska na radničke sindikate u Kvinsu, izvlačenja novca iz njihovog zdravstvenog osiguranja i pokušaja prevare u vezi sa kovid sertifikatima.
Đuzepe Džo Profači je bio šef i osnivač mafijaške familije koja je danas poznata kao porodica Kolombo. Na čelu najmlađe od njujorških porodica bio
Titula šefa je teret koji je nekad teško nositi. To je na svojoj koži osetio i Džozef Maljoko, čiju će dugogodišnju karijeru sjajnog zamenika
Iako je Iako je ludi Džek bio u ranim 40-im kada je ubijen, njegov status u američkoj popularnoj kulturi je trajno fiksiran na način
“Kakvo iskustvo on ima? Celog života je bio sitan kockar… Šta on zna?” Tako je o Džou Kolombu govorio šef mafije iz Nju Džerzija
