Gaetano Tomi Reina: ŽRTVA VIŠIH CILJEVA
Ako želimo da uprostimo celu priču o Kastelamareškom ratu, krvavom mafijaškom obračunu iz 1930. godine, možemo zaključiti da je to bio rat dve frakcije
Obaveštenje: Dostava poručenih proizvoda 2-5 radnih dana.
Obaveštenje: Dostava poručenih proizvoda 2-5 radnih dana.
Koreni familije Lukeze vode do davnih dvadesetih godina 20. veka. Italijanski doseljenik, Gaetano Reina, osnovao je bandu početkom Prohibicije sa sedištem u Bronksu a njen glavni izvor prihoda bila je distribucija leda za ceo Njujork – naravno, posle šverca alkohola. Kako bi neometano radio, Reina je dobar deo kolača odnosio Džou Maseriji, jednom od jačih igrača u podzemlju.
Gaetano nije krio svoje nezadovoljstvo izazvano pohlepom Gazda Džoa. Nije bio jedini – prvi snažniji gangster koji se suprotstavio Maseriji bio je Salvatore Marancano. On je imao svoje vizije oko podele poslova u Njujorku i Maserija je u toj jednačini bio samo višak. Početkom 30-ih godina, dolazi do “kastelamareškog rata” u koji će biti uvučeno skoro celo podzemlje Njujorka.
Marancano se Reini činio kao bolja opcija (ili bar manje zlo) i bio je sve bliži odluci da promeni tabor i okrene leđa Maseriji. Kada su ove informacije došle do Lakija Lučana, on se zabrinuo da će Reinino menjanje strana uticati na balansiran tok rata – Lučano je tada već kovao sopstvene planove i odgovaralo mu je da obe strane ravnomerno gube ljude. Savezništvo sa Reinom bi Marancanu donelo previše moći.
Osim što mu je kvario planove, Lučano je imao dobre prijatelje pod Reininom komandom – Tomija Galjana i Tomija Lukezea, koji bi mogli lako da nastradaju ukoliko bi Maserija saznao Gaetanove planove o menjanju tabora. Najbolja opcija u tom trenutku bila je da se Reina skloni sa ulica na bilo koji način. Zadatak je poveren Vitu Đenovezeu a on je znao koji je način najbolji – ubistvo, bez puno razmišljanja.
Džoa Maseriju su lako ubedili da je Marancano kriv za smrt Gaetana Reine, dok je Marancano bio ubeđen da je Maserija otkrio Reininu dvostruku igru. Na žalost Galjana i Lukezea, Maserija je stavio novog vođu na čelo ekipe – mnogo lakšeg za manipulisanje – Džoa Pincola. Nesrećni zamenik, moglo bi se reći – ni kriv ni dužan – ubrzo je nastradao od Lukezeove ruke a Maseriji su opet prodali priču o Marancanovoj odgovornosti.
Previše vrućine dovelo je do ubrzanja Lučanovih planova, koji odlučuje da je pravi čast da Galjano i Lukeze napuste Maserijine redove i pridruže se Marancanu. Na taj način, Lučano je dobio dva odlična špijuna u protivničkom taboru (u ovom periodu rata strane su se tako brzo menjale a novi paktovi sklapali, da se više nije ni znalo ko je čiji protivnik a ko saveznik).
Kao što je već poznato, Maserijina i Marancanova smrt je dovela do kraja rata, odnosno do uspostavljanja novog poretka na njujorškoj kriminalnoj sceni. Lučano je pretumbao Marancanovu postavku pet njujorških šefova i među njima je bio Galjano, koji je bogato nagrađen za svoj doprinos u ratu – dobio je sopstvenu familiju i teritoriju u Bronksu, Nju Džerziju i Menhetnu.
Borgata je izraz koji se često koristi u mafijaškom slengu kada se govori o porodici. Bukvalni prevod je “usko povezano udruženje” i Galjanovi su bili pravi primer borgate – nije bilo prevrata, svoje poslove su držali van radara i smatrani su generalno miroljubivom porodicom. Kada je osetio da je njegov cilj ispunjen i da mu se bliži kraj, Galjano odlučuje da se povuče sa mesta šefa i mirno predaje vlast svom vernom prijatelju Tomiju Lukezeu.
Troprsti Tomi Lukeze, kako su ga zvali zbog deformisane šake, ispekao je zanat služeći Galjanu kao zamenik više od dve decenije. Po dolasku na vlast, 1951. godine, izvukao je par kečeva iz rukava i od nerazvijene porodice, koja je sad nosila njegovo ime, napravio je jednog od najbitnijih učesnika u parlamentu Koza Nostre, poznatijem kao Komisija.
U jačanju familije najviše je doprineo reket koji je dolazio iz modne industrije. Okrug mode (Fashion District, Garment District) je popularni naziv za deo Njujorka koji se prostire na samo dva kvadratna kilometra a u njemu se tih godina proizvodilo čak 70% ženske i 40% muške odeće u celim Sjedinjenim Državama. Vlasnici svetski poznatih brendova morali su da plaćaju zaštitu i transport svoje garderobe. na jedan ili drugi način, novac je završavao u porodičnoj kasi Lukezeovih.
Troprsti Tomi je snagu konsolidovao i pametnim savezništvima – političkim i rodbinskim. Kao glavni finansijer kampanje Vinsenta Impeliterija, 101. po redu gradonačelnika Njujorka, uživao je sve pogodnosti koje sa tom titulom idu. Poslove i sigurnost u modnoj četvrti zacementirao je uz Gambinovu pomoć, sa kojim je sad imao i porodičnu vezu – njegova ćerka Frensis udala se za Gambinovog starijeg sina Tomasa. Da se razumemo, bila je ovo odlična priča i za Gambina – osim procenta u modnoj industriji, dobio je de fakto još jednu porodicu. Njegova moć je znatno narasla uz Lukezea na svojoj strani.
Pred Tomijevu smrt 1967. porodica je brojala približno 200 članova. Za svog naslednika odabrao je višegodišnjeg kapetana Entonija Korala, kao najsigurniju opciju za upravljanje borgatom i održavanje mira unutar nje. Ipak, Korala hapse krajem 1967. i osuđuju ga na tri godine zatvora.
Kao kompromisno rešenje posvađanih frakcija unutar porodice, na njeno čelo staje Karmajn Tramunti, koji će tu ostati i posle Koralovog izlaska na slobodu. “Mister Gribs” kako su zvali Tramuntija, poslužio je kao dobar paravan sve do 1973. kada i njega osuđuju zbog trgovine narkoticima. Bez puno mogućnosti, Entoni Koralo istupa iz senke i zvanično postaje šef porodice Lukeze.
Pod Koralovim vođstvom, oko stotinak punopravnih mafijaša i pet puta više saradnika, bilo je umešano u trgovinu narkoticima, kocku, zelenašenje i mnoštvo prividno legalnih poslova – odnošenje đubreta, građevinu i čuveno reketiranje modne industrije koje su nasledili od Troprstog Tomija.
Mrlju na njegovu vladavinu bacio je Henri Hil, saradnik Lukezeovih koji se početkom 80-ih nagodio sa državom kako bi izbegao zatvorsku kaznu za trgovinu narkoticima. Hil, čiji je život opisan u filmu “Dobri momci” (Goodfellas) pomogao je tužilaštvu da sa ulice skloni oko 50 gangstera, što je bio ozbiljan udarac za porodicu.
Posle Hilove mrlje, Rudi Đulijani, ambiciozni tužilac, stavio je konačnu tačku na Koralovu karijeru. U legendarnom slučaju “Komisija” uspešno je povezao nekoliko šefova njujorških porodica na istu optužnicu i skoro sve uspeo da ih osudi. Koralova kazna bila je 100 godina zatvora. Po odlasku na robiju, za svog zamenika postavlja Aniela Miljorea.
Za razliku od drugih koji su godinama uspevali uspešno da kontrolišu porodice iz zatvora, savezništvo Koralo-Miljore nije dugo trajalo. Godine koje su usledile smatraju se najcrnjim periodom Lukezeovih, koji su od “najmiroljubivije” porodice za kratko vreme stigli do mašinerije željne krvi.
Bez pravog čoveka na čelu, na površinu su isplivali svi problemi koji su uspešno prevazilaženi tokom godina. Jedan od njih je i pomalo nezahvalna podela teritorije koju su Lukezeovi kontrolisali. Glavni deo porodice operisao je na Menhetnu i u Bronksu. Druga dva su svoje uporište imala u Bruklinu i Nju Džerziju. Najviše šefova (skoro svi) došlo je iz formacije Menhetn-Bronks – tu je porodica nastala i tu su bile najveće ekipe. Jasno je kako su druge dve formacije gledale na ovu postavku. Prvi šefovi koji nisu došli sa Menhetna, bili su Viktor Amuzo i njegov zamenik Entoni Kaso. Njih dvojica će nadviti crni oblak iznad porodice Lukeze i zauvek promeniti tok njene istorije. Nepoverenje koje će iskusni kapetani sa Menhetna imati prema novom rukovodstvu dovešće do najveće unutrašnje čistke u istoriji Američke mafije.
Familija Lukeze je devedesetih godina bila u rasulu. Postali su sve suprotno od onoga što su Galjano i Lukeze decenijama gradili. Hapšenje Amuza i Kasa je samo pojačalo njihovu paranoju. Amuzo je iz zatvora nastavio sa naručivanjem ubistava i na meti mu se našao čovek kojeg je postavio da vrši njegove naredbe napolju – Alfonso D’Aarko, koji je shvatio šta mu se sprema pa je brže bolje ušao u program zaštite svedoka. Da stvar bude gora i Entoni Kaso se nagodio sa državom. Čovek koji je ostao upamćen više kao serijski ubica nego gangster pokušao je da umanji svoju kaznu tako što će propevati. Njegovo svedočenje dovelo je do dodatnih hapšenja ali mu kazna nije bila smanjena. Država je samo čekala priliku da Kaso napravi najmanji prekršaj u zatvoru i odbaci prvobitni dogovor. Tako je i bilo – “Cevka” je ostao iza rešetaka do kraja života.
Posle desetkovanja od strane sopstvenih šefova i previše vojnika koji su se nagodili sa federalcima, delovalo je da će porodica Lukeze nestati. Ipak, ostatak onih na slobodi se pregrupisao i nastavio sa funkcionisanjem. Poslednjih godina, ime porodice Lukeze se često pominje u novinama. S vremena na vreme, neki od njenih pripadnika budu uhapšeni uglavnom zbog zelenašenja. Zvanični šef je i dalje Viktor Amuzo, dok se njegovi “vršioci dužnosti” smenjuju u zavisnosti od toga koji je na slobodi.
Ako želimo da uprostimo celu priču o Kastelamareškom ratu, krvavom mafijaškom obračunu iz 1930. godine, možemo zaključiti da je to bio rat dve frakcije
